Jenna je iskočila iz svog Jeepa, a ostali iz društva su izašli za njom. Stala je ispred duboke, guste i velike šume u tamno vrijeme, te je duboko uzdahnula. Pomalo se bojala uči u onu šumu i njene budućnosti. Nije znala što bi joj se moglo dogoditi, kako bi mogao završiti njihov plan i da li će biti dovoljno jaka da učini kako su se i dogovorili.
Selen, David i ona su nagovarali danima Austina i Kevina da joj dopuste neka učini što ona želi i da odluči sve vratiti na staro. Jedva su ih nagovorili pošto su rekli da će se pojaviti na svakom čudnom njenom ponašanju i ne javljanje.
Djevojka se okrenula prema prijateljima. Stajali su kraj nje i zamišljeno gledali u tamnu šumu. Mogla je vidjeti zabrinutost na njihovom licu, ali niti njoj nije bilo svejedno pošto se bojala koračenja u nepoznatu okolinu.
„Vrijeme je.“ –rekla im je, a oni su se okrenuli prema njoj.
„Sigurna si da to želiš?“ –upitao ju je Austin, a ona je klimnula glavom.
„Ako nisi sigurna, možemo se vratiti doma!“ –nastavio je Kevin.
„Sigurna sam!“ –nasmiješila se Jenna. „Moram to učiniti...“
„Cura je odavno odlučila. Prekinute ju nagovarati da ne učini ono što želi!“ –Selen ih je ljutito pogledala.
„Vjerujem u tebe, Jenna!“ –nasmiješio joj se David i snažno ju je zagrlio. „Sve će biti u redu!“
„Znam!“ –uzvratila mu je zagrljaj.
„I dalje se ne slažem što ideš.“ –uzdahnuo je Austin i zagrlio ju. „Ali kad si već toliko dosadna... moram te pustiti!“
„Snaći ćeš se ti. Znaš gdje smo u slučaju da nas zatrebaš!“ –rekla joj je Selen i zagrlila ju.
„Hvala ti što si stala na moju stranu.“ –nastavila je Jenna i šapnula joj nešto u uho. „Mogla bi ti napraviti prvi korak!“
„O čemu pričaš?“ –zbunjeno će ona.
„O mom bratu, ludice!“
„Ali ja...“
„Šuti! Valjda nisam glupa!“
„O čemu toliko bleblečete?!“ –Kevin je odmahnuo glavom i odmaknuo je Selen od Jenne. „Može biti malo i moja, ha?“
„Može, može!“ –Selen je klimnula glavom.
Kevin je pogledao u Jennu ozbiljno, a ona je duboko uzdahnula i snažno ga zagrlila. U zadnje vrijeme su se stalno svađali ili nebi uopče pričali, a nije željela imati onakav odnos samo jer mu ne uzvrača ljubav kakvu je on tražio od nje.
„Samo pazi na sebe, može?“ –nježno joj je šapnuo u uho.
„Može!“ –klimnula je glavom i nasmiješila mu se.
Kevin se nasmiješio i njoj, pa se odmakno od nje i stao je kraj ostale iz društva. Djevojka je ih tužnog pogleda pozdravila, okrenula se prema šumi i uzdahnula, pa se polako uputila u šumskom ulazu. Još jednom se okrenula prema prijateljima koji su joj mahnuli, a ona je i njima također, pa je samo nastavila hodati. Znala je da je trebala biti hrabra jer, da bi se slomila, sve što su planirali bi odjednom nestalo, a ona bi izgubila jedinu priliku koju je imala kako bi spasila Treya.
Oprezno je hodala gustom, tamnom šumom, i pazila je na svaki čudni zvuk oko sebe kako bi bila sigurna da ju nitko neće napasti niti će joj se nešto loše dogoditi. Zastala je na mjestu gdje se zadnji put susrela sa Kohipom i duboko je uzdahnula. Pomalo je drhtala od straha pošto nije znala kamo će ju njena odluka odnijeti. Morala je postupiti ispravno.
„KOHIP!“ –proderala se.
Njegovo ime odzvanjalo je šumom pošto je bila tiha i ništa drugo se nije mogli čuti. Gledala je oko sebe pokušavajući vidjeti da li će se pojaviti, ali nije dolazio. Proderala se još jednom, a onda je čula šuškanje suhog šumskog lišta oko sebe. Poskočila je od straha i dehtala je.
„Čeka te!“ –nitokuda se pojavio Kem.
Pogledala ga je u strahu, a on se ljutito okrenuo i nastavio hodati šumom. Djevojka ga je u tišini pratila. Bilo ju je pomalo strah pisnuti pred njim pošto se bojala kako bi ju mogao napasti jer nema Kohipa u blizini.
Dugo su hodali šumom, a onda su zastali. Kem je maknuo lišće i granje, a djevojka je ugledala veliku kuću ispred sebe. Bila je očarana njome. Nije očekivala da će se zlobni vampiri imati tako prekrasnu kuću. Bila je jako velika, lijepo uređena s prekrasnim vrtom ispred kuće, a malo dalje se nalazilo predivno veliko kristalno jezero koje je svijetlucalo na malenoj mjesečini.
Kem je nastavio hodati, pa je Jenna morala potrčati za njim pošto je hodao velikom brzinom. Pričekao ju je ispred kuće, a onda je otvorio smeđa, debela i teška vrata svojom snagom. Djevojka je zakoračila u kuću. Zamirisala je ugodan miris i pogledala je zidove oko sebe. Bili su bijeli, ali imali su razno oružje po njima, te velike portrete raznih ljudi. Na jednom se nalazio i Kohip. Ugledala je dva čovjeka, u daljini, na ulazu velikih vratiju. Djevojka je morala pratiti Kema. Otvorili su im vrata, a on je prvi ušao, pa ga je Jenna slijedila. Primjetila je kako ju ona dva vampira ljutito gledaju, pokazivajući zube i ražajući na nju. Podignula je pogled ponosno i nastavila je hodati. Morala im je pokazati da ih se ne boji iako ih se užasavala.
Ugledala je i Treya i Amerie kako sjede na stolicama, pričaju i smiju se, a njoj je ona scena užasno zasmetala.
„Opa, pogledaj tko nam je tu došao?“ –nasmiješeno će Amerie.
„Smeta ti?!“ –upitala je Jenna ozbiljnog pogleda.
„Bit' će zabavno... zapravo.“ –uzvratio je Trey.
„Morao sam ju dovesti, nažalost.“ –rekao je Kem. „Ovuda, glupačo!“
„Vidimo se uskoro, mala!“ –nadodao je Trey dok se ona udaljavala.
Bila je bjesna što ga je morala gledati onakvog i što će morati neko vrijeme trpiti njihovo ljubakanje, ali bilo je potrebno. Nije se željela okretati kako nebi radila, bez veze, scene i upropastila planove. Kem je otvorio vrata velike prostorije, u kojoj se Kohip nalazio. Sjedio je na velikoj crvenoj fotelji, kakvu su inače samo bogataši u filmovima imali.
„Ostavi nas!“ –rekao je Kohip.
Kem je klimnuo glavom i zatvorio je vrata, čini je udarac glasno odjeknuo kućom, zbog čega je Jenna poskočila od straha.
„Ne brini se.“ –nastavio je osmijehom, dignuvši se sa fotelje. „Neće ti ona ništa!“
„Ehm... da... znala sam!“ –okrenula se prema njemu nakon što je prestala zuriti u zatvorena vrata.
„Trebala si me nešto?“ –upitao ju je približavajući joj se.
„Da.“ –klimnula je glavom. „Trebamo pričati!“
„Pričaj!“ –gledao je u nju.
„Ovaj... mislim... Mislim da si imao pravo!“
„U vezi?“
„U vezi toga što si rekao da ću se jednom zaljubiti u tebe. Jesam!“ –rekla je ozbiljno pokušavajući smiriti svoj drhtaći glas.
„Doista?“ –prestao je kružiti oko nje.
„Doista.“ –rekla je odlučno. „Ne mogu prestati misliti na tebe. Samo si mi ti u mislima i... jednostavno želim biti s tobom!“
„A David i ostali luzeri?“
„Baš kao što si rekao – luzeri su! Ne želim se družiti s takvim idijotima. Mislim da mi je pametnije družiti se s najboljima, a ti si... najbolji!“
„Onda si dobro izabrala!“ –nasmiješio joj se.
„I?“ –pogledala ga je. „Hoćeš li me primiti?“
„Samo sam čekao da me to pitaš!“
Jenna je znala da je pao na njenu priču, ali nije očekivala da će tražiti nešto od nje tako brzo. Približio joj se i poljubio ju, a ona se nije smjela odmaknuti jer bi upropastila cijeli plan. Morala se ljubiti s njim iako nije to željela. Mrzila je onaj trenutak. Drhtala je od gadosti. Nije mogla trpiti onaj gadni poljubac koji se činio kako nikada neće završiti, ali trpila je samo jer je znala da će uskoro sve biti gotovo... da će uskoro biti s osobom koju doista voli.